Bilo je to negde u martu 1945. Ja sam imala oko 17 leta. Otac me je poslao da odnesem velečasnome šunku da ima za Uskrs. I krenem ja rano ujutro ulicom, nosim šunku, kad su se odjednom pred mene stvorile tri partizanke. Kad su čule da idem parohu velečasnome, uzeše mi šunku. Jedna me je pljunula u lice, druga me šutnula u dupe, a treća je pobegla sa šunkom. Onda sam i ja pobegla od ove dve”, ispričala nam je potrešena starica.
Kad je prošle nedelje, 75 godina kasnije, s unukom otišla u mesaru, kaže, ostala je u šoku. Odmah je primetila i prepoznala šunku.
BABA MESARA NAPALA TORBOM
“Nikad neću zaboraviti tu šunku jer je tatkov kum, koji je bio mesar, na njoj ostavio nogu i kopito, a nožem je urezao krst na mesu, da znam je da je to bilo za paroha. Rekla sam mesaru da je to moja šunka i da je želim nazad, a on mi se nasmejao. Tada sam htela da ga pretučem torbom, ali me neki mladić koji je bio pored mene uhvatio za ruku i poslao kući. Na kraju je taj dobri mladić pored mene platio šunku, dao mi je i čak me odveo do kuće. Sad sam ponovo okačila šunku tamo gde je bila 1945. godine, pre napada partizanki. I sada mi je srce na mestu” – ispričala nam je Štefica Dobromemorec.
MESO PRODATO
Potražili smo i prodavača u mesari trgovačkog lanca, ali on nije hteo davati nikakve izjave za novine. Tek je kratko napomenuo kako nije moguće da u njihovoj mesari bude tako starog mesa, obzirom da je svo takvo već prodano, a ova zadnja tura koja je stigla datira iz 1982, što je daleko od 1945. Potražili smo i dobrog mladog čoveka koji je starici platio šunku, no ispostavilo se da je reč o njenom 37-godišnjem unuku, koji nam je pojasnio kako baka već godinama ne prepoznaje nikoga od ukućana pa tako ni svoju decu, ni unuke i zbog toga je bio izrazito srećan što je baka prepoznala barem svoju šunku.
